Ljubavno pismo

Ženo moja, ponekad te gledam dok kuvaš, dok se smeješ sa decom ili dok zaspiš na kauču usred filma, i shvatim da te volim drugačije nego prvih dana. Ne manje, nego dublje. Na početku je to bio tvoj osmeh. Danas je to sve ostalo: kako držiš kuću na okupu kad se sve ruši, kako znaš šta mi treba pre nego što kažem, kako i posle najgoreg dana nađeš snage za šalu. Znam da ti ne kažem dovoljno često koliko te cenim. Svakodnevica nas pojede, računi, obaveze, roditeljski sastanci. Zato ti pišem, da ostane crno na belo. Ti si moj dom. Da mogu ponovo da biram, izabrao bih isto, svaki put. Hvala ti za sve ove godine i za sve koje dolaze. Tvoj muž, i dalje zaljubljen

Lepotice moja, znaš li onaj trenutak kad se smeješ toliko da zatvoriš oči? E, taj trenutak je razlog zašto ti pišem. Želim da ih bude što više. Otkad si u mom životu, sve je malo glasnije i šarenije. Petkom više ne znam šta je dosada, nedeljom imam plan, a ponedeljkom razlog da izdržim do večeri. Volim tvoju tvrdoglavost kad si u pravu i tvoju iskrenost kad nisi. Volim kako u kolima pevaš pogrešne reči i kako se praviš da ne znaš da su pogrešne. Ne znam šta nas sve čeka, ali znam da želim da to saznam sa tobom. Polako, korak po korak, ruku pod ruku. Tvoj zaljubljeni

Mila moja, znam da su ovi dani teški. Vidim to po tome kako se smeješ malo kraće i kako dugo gledaš kroz prozor. Ne moraš ništa da mi objašnjavaš. Želim samo da znaš nekoliko stvari. Ne moraš da budeš jaka svaki dan. Smeš da budeš umorna, tužna i ljuta, i to ne menja ništa u tome koliko te volim. Tu sam za čaj u ponoć, za šetnju bez cilja, za tišinu kad ti ne treba razgovor i za razgovor kad ti ne treba tišina. Ne mogu da skinem sav teret sa tvojih ramena, ali mogu da ga nosim sa tobom. Ovi dani će proći. A kad prođu, biću tu, kao i sada. Tvoj, uvek uz tebe

Mužu moj, retko ti pišem, jer mislim da znaš. Ali danas želim da pročitaš ono što se podrazumeva, jer se baš to najlakše zaboravi da se kaže. Hvala ti za jutra kad prvi ustaneš i ostaviš mi toplu kafu. Za noći kad si ustajao umesto mene. Za strpljenje u danima kad nisam bila lako društvo. Volim kako se smeješ sa decom, kako popravljaš stvari po kući sa ozbiljnošću hirurga i kako me i dalje držiš za ruku u prodavnici, kao da se plašiš da ću pobeći. Neću pobeći. Ovde mi je dobro. Ovde sam kod kuće, pored tebe. Tvoja žena, zauvek tvoja

Dragi moj, pišem ti ovo jer ti uživo nikad ne uspem da kažem sve, a da se ne nasmejem ili ne pocrvenim. Sviđa mi se kako me gledaš kad misliš da ne primećujem. Sviđa mi se tvoja jakna koja je nekako završila u mom ormaru i tvoj smeh kad pričaš o nečemu što voliš. Sviđa mi se što uz tebe ne moram da budem savršena. Znam da ponekad ćutiš kad te nešto muči. Želim da znaš da sa mnom možeš da pričaš o svemu, i o lepom i o teškom. Tu sam, i ne idem nigde. Hvala ti što si moj mir, moja zabava i moj najbolji prijatelj, sve u jednom. Tvoja, od srca

Dragi, srećan ti rođendan. Svećice ćemo ugasiti večeras, ali ovo pismo je samo za tebe, da ga čitaš kad poželiš. Ove godine si prošao kroz mnogo toga. Posao, brige, dani kad si nosio više nego što je fer. A opet si ostao isti: dobar, strpljiv i uvek spreman da nasmeješ druge, čak i kad ti nije do smeha. Želim ti godinu u kojoj ćeš misliti malo više na sebe. Više mirnih jutara, više utakmica bez prekida, više putovanja i manje briga koje nisu tvoje. A od mene dobijaš ono što imaš i ovako: zagrljaj na kraju dana, nekoga ko te gura napred i nekoga ko te voli baš takvog kakav jesi. Srećan rođendan, ljubavi. Tvoja

Ljubavi, ovo je prvi put da ti pišem ovako, polako i od srca, a ne na brzinu između dve obaveze. Ne znam tačno odakle da počnem, pa ću početi od onoga što znam. Znam da se nasmejem kad vidim tvoje ime na ekranu. Znam da dan ima drugačiju boju kad se čujemo ujutru. Znam da mi misli same odlutaju do tebe, u gužvi, u tramvaju i u redu u pekari. Ne obećavam velike reči. Obećavam male stvari koje se ponavljaju: poruku za laku noć, kafu kad ti dan bude dug i strpljenje kad nešto ne krene kako treba. Hvala ti što postojiš i što si baš u mom životu. Ovo je tek prvo pismo. Planiram ih još mnogo. Tvoja ljubav

Ljubavi moja, kod mene je sada kasno, a kod tebe možda još traje dan. Ta razlika u satima je najmanje važna stvar među nama, ali je osetim svake večeri kad ugasim svetlo i znam da ne mogu da te zagrlim. Daljina me je naučila da cenim ono što se lako uzima zdravo za gotovo: tvoj glas u slušalici, poruku koja stigne baš kad mi treba, fotografiju tvog doručka. Brojim dane do sledećeg susreta, ali ih ne brojim tužno. Svaki precrtani dan u kalendaru je korak bliže aerodromu i tvom zagrljaju. Kad ti bude teško, pročitaj ovo ponovo. Tu sam, samo malo dalje nego što bi trebalo. Volim te preko svih granica i vremenskih zona. Tvoja ljubav, uvek blizu

Ljubavi, nije mi lako da napišem ovo, ali je još teže da ćutim. Ono što se desilo nije bilo u redu i ne tražim izgovor. Reči su izletele brže od pameti, a ti zaslužuješ bolje. Najviše me boli to što su moje reči povredile baš tebe, osobu do koje mi je najviše stalo. Ne tražim da odmah zaboraviš. Tražim samo priliku da pokažem da mogu bolje. Ne velikim obećanjima, nego malim, svakodnevnim stvarima: da slušam do kraja, da brojim do deset i da ti kažem kad me nešto muči, pre nego što postane svađa. Tvoj osmeh mi je važniji od toga ko je bio u pravu. Izvini. Volim te. Tvoja ljubav, pognute glave

Ljubavi, danas je još jedna godina iza nas. Kad pogledam unazad, ne vidim savršenu priču. Vidim našu: selidbe, kasne večere, jednu poplavu u kupatilu, dva puta izgubljene ključeve i bezbroj jutara uz istu šolju kafe. Vidim i trenutke kad nam nije bilo lako. Svađe oko sitnica, umorne večeri, dane kad smo jedva stigli da se pogledamo. Ali nekako smo se uvek vraćali jedno drugom, kao da smo se to odavno dogovorili. Hvala ti za strpljenje, za smeh i za to što me i dalje biraš, svaki dan, i u lepim i u teškim danima. Ne znam šta nam donosi sledeća godina. Znam samo da želim da je provedem sa tobom. I sledeću. I svaku posle nje. Srećna nam godišnjica. Tvoja ljubav